KAKO DA DOBIJETE KREDIT KAO NEZAPOSLENA OSOBA?
Rešenje postoji! Ovaj faktor je ključan, a ovako se računa mesečna rata.
KO KAŽE DA NEZAPOSLENA OSOBA NE MOŽE DA DOBIJE KREDIT?
Biti nezaposlen ne znači biti bez resursa – osoba može posedovati imovinu, nekretnine, pa čak i značajnu štednju. Upravo ta štednja može biti osnova za dobijanje kredita u banci. Naravno, neko će reći da štednja nije uobičajena i da nije lako imati ušteđevinu „za crne dane“. Međutim, mnogi ljudi je ipak imaju, s obzirom da banke trenutno drže gotovo 15 milijardi evra u štednji. Stoga, moguće je uzeti kredit uz depozit ili polog.
Krediti sa 100% depozita su među najsigurnijim opcijama za banke. Ako klijent prestane da otplaćuje kredit, banka može naplatiti svoja potraživanja iz položenog depozita. Iako se može tražiti izveštaj Kreditnog biroa, njegovi podaci nisu od presudnog značaja. Dakle, nije nužno biti u radnom odnosu da biste dobili kredit.
Drugim rečima, da bi neko dobio kredit, može jednostavno otići u banku sa ličnom kartom ili nekim drugim dokumentom za identifikaciju, uz iznos novca koji će koristiti kao depozit. Ovakvi krediti imaju nekoliko posebnosti.
Za njih ne važi ograničenje u vezi sa starosnom dobi, što znači da vam banka neće postaviti uslov da kredit mora biti otplaćen do određene godine života, poput 70. Pored toga, visina kredita određena je iznosom deviznog depozita, što znači da nema fiksnog maksimuma u vezi sa visinom zajma.
Jedna od prednosti ovog tipa kredita je to što je kamata obično niža nego kod standardnih gotovinskih kredita. Neke banke napominju da na namenski depozit klijent ne dobija kamatu, dok druge banke na kraju perioda otplate vraćaju depozit uvećan za kamatu. Bez obzira na razlike, klijenti dobijaju povoljniju kamatu na kredit sa depozitom u poređenju s klasičnim kreditima po tržišnim uslovima.
Depozit može biti u dinarima ili devizama, odnosno u evrima. Pregledom bankarskih sajtova, fiksna kamata za dinarske kredite može iznositi i do 3,5 odsto godišnje, dok je za kredite u evrima slična. U zavisnosti od visine depozita, neke banke nude različite kamatne stope.
Na primer, za kredit od 10.000 evra kamata može biti pet odsto, dok za kredit veći od 50.000 evra iznosi 4,5 odsto. Ovo su nominalne kamate. Međutim, banke obično napominju da efektivna kamatna stopa nije prikazana u ponudi zbog nelogične vrednosti – depozit se računa kao deo obračuna.
Većina banaka nudi ovu vrstu kredita, kako za građanstvo, tako i za privredu. Uglavnom traže depozit u iznosu od 100% vrednosti kredita, dok neke banke zahtevaju i do 105%.
MODEL OTPLATE
Modeli otplate ovakvog zajma mogu biti različiti. Na primer, da se anuitet mesečno plaća ili da se glavnica plati o dospeću kredita sa mesečnim plaćanjem kamate. Moguća je i varijanta da nakon isteka svakih šest meseci otplate kredita banka isplati depozit u srazmeri otplaćene glavnice. Drugim rečima, ‘oslobodi’ deo depozita uz zadržavanje proporcije kredita i depozita 100 prema 100 ili 100 prema 105.
Mali privrednici, prema ponudama banaka, ovakvu vrstu zajmova mogu da iskoriste za investiranje u obrtna sredstava, finansiranje osnovnih sredstava i plaćanje ka inostranstvu.
Kada se pogleda koliko neko novca banci da na kamatu, vide se prednosti ovakvog zajma. Na primer, na dobijenih 10.000 evra, s rokom otplate od 36 meseci ukupno treba da se vrati 10.921,35 evra.
Kada bi se taj iznos vraćao po komercijalnim uslovima po kamati od 11 odsto, na primer, banci bi moralo da se vrati gotovo hiljadu evra više, odnosno 1.786 evra kamate više.
