ŠTA ĆE SE DESITI SA CENOM MESA PASTI POSLE PRAZNIKA?

Jagnjetina je poskupela za 20%, a prasetina čak za 40%. Očigledno je da nas čekaju izazovi u budućnosti.

Cene mesa su porasle uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je poskupela za 20%, dok je prasetina skočila čak za 40% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Profesor Dragan Glamočić sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe da ne predviđa opadanje cena mesa nakon praznika, s obzirom na dugotrajni pad stočnog fonda i prekomerni uvoz.

„Kada posmatramo cenu prasadi uvožene, koja iznosi oko 135 evra za grlo težine 30 kilograma, što je otprilike 530 dinara po kilogramu mesa na početku, nije realno očekivati da će cene mesa opasti nakon praznika“, izjavio je profesor Glamočić za RTS.

On ističe da raste i uvoz mesa i živih životinja za klanje, što, po njegovom mišljenju, ne doprinosi poboljšanju ovog sektora.

„U protekle tri godine uvezli smo oko 100.000 prasadi, dok smo pre tri godine uvezli samo 20.000. Što se tiče jagnjetine, situacija je stabilna, zadovoljavamo sopstvene potrebe. Kada je reč o pilećem mesu, uvoz čini oko 10% ukupne potrošnje, dok je u goveđoj proizvodnji uvoz svega nekoliko procenata. Međutim, ako uporedimo sa prethodnim periodom, primećujemo trostruki porast uvoza goveđeg mesa u protekle tri godine, što ukazuje na smanjenje stada goveda“, dodaje Glamočić.

Dodaje da je neophodno preduzeti ključne korake. Smatra da ograničavanje broja uvoznih dozvola za meso, osim u veoma kritičnim situacijama, nije rešenje.

„Stalno uvozimo žive životinje i hvalimo se time, ali to nije rešenje. Rešenje leži jedino u tome da povećamo domaću reprodukciju, uvezemo priplodne životinje, priplodne nazimice, koje će ovde proizvoditi prasad i koristiti našu stočnu hranu. Uvoz živih životinja neće povećati naš stočni fond jer se uglavnom radi o uvozu muških kastrata, koji nisu pogodni za dalji uzgoj“, naglašava Glamočić.

On ističe potrebu za novim tehnologijama i znanjem te naglašava da nije sramota za naše stručnjake da se obučavaju u zemljama poput Danske koje imaju izuzetno razvijenu proizvodnju mesa.

Imamo političku podršku za podsticaje u stočarstvu.

Iako su subvencije po grlu stoke povećane za čak 60%, izgleda da to nije dovoljno privuklo stočare da se više angažuju u proizvodnji koja je zahtevna, zahteva puno rada i traje 365 dana u godini. Glamočić naglašava da je našem stočarstvu potrebna revitalizacija.

„Neophodne su nove investicije u stočarstvo, nabavka najsavremenije opreme, automatizacija, modernizacija objekata i naravno, uvoz priplodnih grla. Ako ne pružimo stočarstvu podršku u narednom periodu, naša stočarska industrija će propasti“, upozorava Glamočić.

On ističe da je za takav poduhvat neophodna politička volja.

„Ono što sam čuo pre dva meseca od predsednika Aleksandra Vučića jeste da je država spremna da dodatno investira u stočarstvo. To znači da neće biti smanjenja subvencija, koje su već na visokom nivou i čak veće nego u mnogim zemljama EU“, napominje Glamočić.

Dodaje da pad stočnog fonda nije nastao preko noći, pa se neće ni oporaviti preko noći, ali se očekuje zaustavljanje daljeg opadanja.

Rekordne subvencije za stočarstvo

Glamočić navodi da je država opredelila rekordne subvencije za stočarstvo i da sada treba ulagati i u znanje i u automatizovane farme, s obzirom na to da se kroz stočarstvo ostvaruje znatno veća zarada, od 5.000 do 10.000 evra po hektaru, dok se u ratarstvu može zaraditi svega 1.500 evra po hektaru.

Ističe da ratare i stočare ne treba razdvajati, ali primećuje da je veliki broj ratara shvatio da se kroz stočarstvo može ostvariti znatno veća zarada, te su mnogi od njih spremni ulagati i u ovu granu poljoprivrede.