PO KVALITETU ŽIVOTA SRBIJA U RANGU VISOKO RAZVIJENIH ZEMALJA

„Prema najnovijem izveštaju UN o ljudskom razvoju, Srbija se nalazi na 65. mestu po kvalitetu života, što je impresivan rezultat koji je stavlja u rang visoko razvijenih zemalja. Ovaj podatak jasno ukazuje na kontinuirani napredak i angažovanost Srbije u unapređenju životnog standarda svojih građana. Srbija, svojim stalnim naporima i politikama, nastavlja da gradi prosperitetno društvo koje pruža visok nivo dobrobiti svojim stanovnicima.“

Prema najnovijem izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pod nazivom Human Development Report 2023/2024, Srbija se nalazi na 65. mestu od ukupno 193 zemlje, čime je svrstana u red visoko razvijenih zemalja.

U istom izveštaju ističe se da neujednačen napredak u razvoju dovodi do zaostajanja najsiromašnijih slojeva, dok se nejednakosti povećavaju, a politička polarizacija na globalnom nivou se dodatno podstiče. Ovo rezultira opasnom blokadom koja zahteva hitno reagovanje kroz kolektivnu akciju.

Prema najnovijem izveštaju o ljudskom razvoju, Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0.805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, i klasifikuje je u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja.

Na vrhu liste se nalazi Švajcarska kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja, a slede je Norveška, Island i SAR Hong Kong, dok Danska i Švedska dele peto mesto.

Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosečni dugoročni napredak u tri osnovne dimenzije razvoja društva: očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika. Zemlje su rangirane u nekoliko kategorija prema ovom parametru, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.

Prema najnovijem izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji iznosi 74.1 godine, dok prosečan broj godina školovanja za građane i građanke Srbije iznosi 11.5 godina, a za očekuje se da će mlađe generacije prosečno završiti 14.5 godina školovanja.

Od zemalja u okruženju, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, dok su među veoma visoko razvijenim zemljama i Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53). U kategoriji visoko razvijenih zemalja su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).

Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24, nazvan „Probijanje blokade: Redefinisanje saradnje u polarizovanom svetu“, otkriva zabrinjavajuću tendenciju: oporavak Indeksa ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.

Iako je projektovalo da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023. godine nakon velikog pada 2020. i 2021, ovaj napredak je veoma nejednak. Dok bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre krize.

Globalne nejednakosti prate značajna koncentracija privrede. Gotovo 40% globalne trgovine robom je koncentrisano u tri ili manje zemlje; dok je tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu u 2021. godini premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90% zemalja sveta.

„Sve veći jaz u ljudskom razvoju, koji se otkriva u ovom izveštaju, pokazuje da se smer dvodecenijskog trenda konstantnog smanjivanja nejednakosti između bogatih i siromašnih nacija sada preokrenuo. Moramo da iskoristimo našu međusobnu zavisnost i sposobnost da se bavimo zajedničkim izazovima kako bismo postigli ono što ljudi žele i zaslužuju,“ rekao je Akim Štajner, rukovodilac UNDP-a.

U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim „demokratskim paradoksom“, gde preko polovine ispitanika globalno podržava liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa. Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada.

Politička polarizacija i njene globalne posledice takođe predstavljaju sve veći razlog za zabrinutost, stimulišući političke pristupe koji su usmereni prema unutra, što je u suprotnosti sa globalnom saradnjom potrebnom da se odgovori na urgentne probleme kao što su klimatske promene i zloupotreba digitalnih tehnologija.

Deglobalizacija u današnjem svetu nije ni izvodljiva, ni realna, a ekonomska međuzavisnost ostaje na visokom nivou. „Odbijanje da ulažemo jedni u druge predstavlja ozbiljnu pretnju za našu dobrobit i bezbednost. Protekcionističkim pristupom se ne može odgovoriti na složene i međusobno povezane izazove sa kojima se suočavamo,“ dodao je Štajner.

„Naši problemi su međusobno povezani i zahtevaju međusobna rešenja. Usvajanjem agende koja se temelji na mogućnostima, imamo priliku da probijemo trenutnu blokadu i ponovo potvrdimo posvećenost zajedničkoj budućnosti.“

U izveštaju se ističe potreba za rekonfiguracijom međusobne zavisnosti i poziva na stvaranje novih javnih dobara na globalnom nivou. Predlažu se četiri oblasti za momentalno delovanje:

• Planetarna javna dobra kako bi se postigla klimatska stabilnost, s obzirom na izazove koji se javljaju u Antropocenu;
• Digitalna globalna javna dobra radi postizanja veće pravičnosti u korišćenju novih tehnologija i promocije pravednog ljudskog razvoja;
• Novi i prošireni finansijski mehanizmi, uključujući novi kolosek u međunarodnoj saradnji kao dopunu humanitarnoj pomoći i tradicionalnoj razvojnoj pomoći siromašnim zemljama; i
• Smanjenje političke polarizacije putem novih pristupa upravljanju koji se fokusiraju na povećanje važnosti ljudskog glasa u odlučivanju i borbu protiv dezinformacija.

Prema autorima izveštaja, multilateralizam ima ključnu ulogu u ovom kontekstu, jer bilateralni odnosi ne mogu efikasno odgovoriti na problem globalnih javnih dobara koji po svojoj prirodi ima planetarni karakter.

Još neki važni podaci iz izveštaja su:

• Tokom 2023. godine, sve 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ostvarile su povećanje vrednosti indeksa ljudskog razvoja (HDI) u poređenju sa 2019. godinom.
• Među 35 najmanje razvijenih zemalja koje su doživele pad HDI-a tokom 2020. i/ili 2021, više od polovine (18 zemalja) još uvek nije dostiglo nivo razvoja iz 2019.
• Nijedan od regiona u razvoju nije još uvek dostigao projektovani nivo HDI-a prema trendovima iz 2019, što ukazuje na moguć stalni zastoj u budućem napretku u ljudskom razvoju.
• Uticaj pada ljudskog razvoja posebno je izražen u Avganistanu i Ukrajini. HDI u Avganistanu je pao za deset godina, dok je u Ukrajini pao na najniži nivo od 2004. godine.
• Istraživanja citirana u izveštaju ukazuju da zemlje sa populističkim vladama beleže slabiji rast BDP-a. Nakon petnaest godina vladavine populističkih vlada, BDP po glavi stanovnika je prosečno 10% niži nego što bi bio da nije bilo populističkih lidera na vlasti.

Kurir.rs/UNDP/Prenela S.Č.